Кратка историја рачунарства на Математичком факултету
Рачунарство и информатика изучавају се на Математичком факултету више од педесет година – од давне 1961. године (када је садашњи Математички факултет био је организован као Одсек за математику Природно-математичког факултета). Наредни текст даје кратку историју развоја рачунарства и Катедре за рачунарство на Математичком факултету (уместо старијих назива бић коришћен само кратак, садашњи назив Математичког факултета).
1961: Уведен је први информатички предмет на Математичком факултету, под називом Програмирање и математичке машине. У оквиру предмета изучаван је језик Algol-60, а касније и FORTRAN. Овај предмет први је предавао професор Војин Дајовић, а онда професор Константин Орлов, до доласка професора Недељка Парезановића на Математички факултет.
1968: Наставницима Математичког факултета био је на располагању један рачунар Elliott који је користио језик Autocode.
1969: Отворен је Рачунски центар Математичког института чији је управник био Недељко Парезановић. Центар је био опремљен рачунаром IBM 360/44 (са централним процесором са оперативном меморијом од 64KB, читачем и бушачем папирних картица, две диск јединице од по 7,5MB), а био је коришћен и за потребе наставе и научни рад сарадника Математичког факултета.
Академик Борис Владимировицх Гнеденко (СССР) и проф. Недељко Парезановић испред аналогног рачунара на Математичком факултету
Рачунар ИБМ 360/44
1969: На Математичком факултету ангажован је први наставник за извођење наставе само из рачунарства – Недељко Парезановић. Професор Парезановић преузео је тада држање предмета Програмирање и математичке машине и сваки студент је имао обавезу да уради један програм на FORTRAN-у и да га провери на рачунару IBM 360/44.
1974: На Математичком факултету инсталиран је рачунар DECLAB 11/40 који је обезбедио Центар за мултидисциплинарне студије. Рачунар је имао следећу конфигурацију: централни процесор са оперативном меморијом од 32KB, две јединице диска од по 2,4MB, лабораторијска периферна јединица, графички екран са светлосним пером и матрични штампач.
1977: На Математичком факултету инсталиран је рачунар PDP-11/70, коришћен у то време на универзитетима широм света, а који је набавио Центар за мултидисциплинарне студије. Систем је имао следећу конфигурацију: централна јединица са оперативном меморијом од 128KB, конзолна писаћа машина, читач папирне траке, линијски штампач, једна диск јединица са измењивим дисковима капацитета 88MB, једна јединица магнетне траке 800/1600BPI, и 6 терминала.
1977: До ове године, на Математичком факултету рачунарство се изучавало у оквиру три предмета: Програмирање и математичке машине, Увод у кибернетику и Примена рачунара. Тада је формирана студијска група за рачунарство под називом Математика, информатика и рачунарство са применама (,,Е-смер”). На овом смеру је уведен већи број предмета из области рачунарства, укључујући Увод у програмирање, Основи рачунарских система, Програмски језици и преводиоци, Програмски системи, Примена рачунара, Биокибернетика, итд. Од програмских језика изучавани су Basic, Fortran, Cobol, Pascal, асемблер за PDP-11 и машински језик.
1977: Почео је са радом Семинар за рачунарство и информатику, који је активан и данас. Семинар је основао и први руководио њиме проф. Недељко Парезановић. Каснији руководиоци били су проф. Војислав Стојковић, проф. Гордана Павловић-Лажетић, проф. Ненад Митић, проф. Миодраг Живковић.
1980: Од ове године студенти Математичког факултета радили су на персоналним рачунарима као што су Spectrum и Галаксија.
1982: Извршена је реформа свих смерова на Факултету и уместо смерова A, B, C, D, E уведени су смерови под ознакама М, Н, В, Р, Л. Од старог ,,E смера” настао је студијски смер под називом Рачунарство и информатика (,,Р-смер”) и он је ускоро постао најпопуларнији смер на Факултету.
1987: Од ове године радили су на рачунару IBM 370/4381 који је налазио у Заводу за статистику републике Србије. На том рачунару успостављена је прва академска мрежа у СФРЈ - EARN (европска академска истраживачка мрежа, европски огранак BitNet-а) и Математички факултет је први факултет у тадашњој СФРЈ који је добио електронске адресе за своје наставнике и студенте, чиме су стекли могућност комуникације са колегама у иностранству. Исте године, на Математички факултет стигли су први IBM PC рачунари.
1987: Основана је Катедра за рачунарство и информатику, издвајањем из Катедре за нумеричку математику и програмирање. Од тада се рачунарство третира као и друге области математике за које на Математичком факултету постоје посебне катедре. Први шеф Катедре за рачунарство и информатику био је проф. Недељко Парезановић (на дужности од 1987. до 1992). У време формирања Катедре, поред професора Парезановића, чланови Катедре били су наставници доцент др Војислав Стојковић и доцент др Душан Тошић и сарадници мр Гордана Павловић-Лажетић, мр Драган Колар, мр Мирослав Мартиновић и Мирослав Ристић. У годинама које су следиле, повећавао се број рачунарско-информатичких предмета на Математичком факултету, а и број чланова Катедре за рачунарство.
Од настанка Катедре, поред тадашњих и садашњих наставника, чланови Катедре су, као наставници, били и Душан Братичевић и Милан Туба. У извођењу наставе из рачунарских предмета учествовали су и наставници са Катедре за алгебру и математичку логику и Катедре за нумеричку математику и оптимизацију (Славиша Прешић, Марица Прешић, Александар Јовановић, Жарко Мијајловић, Наташа Божовић, Милан Божић, Љубомир Протић) као и наставници са других факултета Универзитета у Београду и других универзитета бивше Југославије (Звонко Дамјановић, Суад Алагић, Михајло Јауковић, Вељко Милутиновић).
Након Недељка Парезановића, на дужности шефа Катедре били су и Душан Тошић (од 1992. до 1996), Гордана Павловић-Лажетић (од 1996. до октобра 2001), Душан Тошић (од октобра 2001. до октобра 2004), Душко Витас (од октобра 2004. до децембра 2007), Миодраг Живковић (од децембра 2007. до фебруара 2014), Предраг Јаничић (од фебруара 2014. до фебруара 2017. године) и Владимир Филиповић (од фебруара 2017. године).
Чланови Катедре објавили су велики број уџбеника и збирки које се користе на студијама и успешно објављују своје научне резултате у водећим светским часописама и на водећим конференцијама. Током претходних година одбрањен је велики број доктората, магистратура и мастер радова из области рачунарства и информатике. Катедра за рачунарство и информатику активно сарађује са другим рачунарско-информатичким катедрама Универзитета у Београду, као и са великим бројем водећих информатичких компанија.
1995: Природно-математички факултет реорганизацијом је подељен на више факултета, чиме је и Математички факултет стекао статус самосталне установе, у чијем саставу су остале све организационе јединице ранијег Одсека за математику, укључујући и Катедру за рачунарство и информатику.
1996: На Математичком факултету се, по први пут на Универзитету у Београду, почиње са доделом звања доктор рачунарства. Прву докторску дисертацију из ове области под називом Функцијски интерфејс ка релационим базама података и примене одбранио је Ненад Митић, под менторством Гордане Павловић-Лажетић.
Са промоције првих доктора рачунарства (1997)
Катедра за рачунарство и информатику 1998. године
Једна од рачунарских лабораторија, 1998.
2005: Отворен је нови рачунарско-информатички смер под називом Информатика (,,И-смер”) и он је убрзо постао најпопуларнији смер на Факултету.
2014: Математички факултет био је најпожељнији факултет у Србији - у јунском уписном року пријавило се 1019 кандидата за 395 расположивих места, од чега 672 за 221 расположиво место на рачунарско-информатичким смеровима (Р-смер и И-смер заједно).
Катедра за рачунарство и информатику 2014. године.
2015: Интересовање за студије информатике на Математичком факултету наставило је да расте: у јунском уписном року пријавило се 380 кандидата за 120 расположивих места на И-смеру.
2015: У академској години 2014/2015, Катедра је имала тридесет и једног члана: дванаест наставника и деветнаест асистената и сарадника у настави који су покривали око шездесет курсева у тој години.
На Математичком факултету данас постоји и седам учионица опремљених савременим рачунарима и мноштво додатних рачунара који се користе за наставу и истраживања.
Катедра за рачунарство и информатику 2015. године.
2016: Интересовање за студије информатике на Математичком факултету наставља да расте: у јунском уписном року пријавило се 556 кандидата за 120 расположивих места на И-смеру. Тиме је И-смер био други најпожељнији студијски програм на Универзитету у Београду (после психологије), а вероватно и у Србији. Интересовање је било велико и за Р смер -- пријављено је око 180 кандидата.
2016: У 2016/17 академској години, Катедра има 14 наставника и 24 асистента и сарадника. Катедра има 20 чланова женског и 18 чланова мушког пола. Просечна старост асистената и сарадника мања је од 29 година, а просечна старост професора мања од 43 године.
Катедра за рачунарство и информатику 2016. године.
2018: У 2018/19 академској години, Катедра има 16 наставника и 28 асистента и сарадника. Катедра има 19 чланова женског и 25 чланова мушког пола. Просечна старост асистената и сарадника мања је од 29 година, а просечна старост професора мања од 43 године. Математички факултет и Катедра за рачунарство негују богату и разноврсну сарадњу са бројним ИТ компанијама (стручни курсеви, предавања, праксе и стипендије итд.) и пету годину за редом организује представљање ИТ компанија. Додатно, Математички факултет и Катедра за рачунарство и информатику организују такмичење МАТФ 2018++ за студенте и средњошколце из области рачунарства и математике.
Катедра за рачунарство и информатику 2018. године.
