Katedra za

Računarstvo i informatiku

Doktorske studije

Informatiku kao stručnu i naučnu disciplinu karakteriše izrazito širok spektar primena i izuzetna brzina razvoja. Jedan od glavnih stubova ovakvog razvoja ove oblasti je intenzivna globalna naučna delatnost čiji se rezultati brzo pretaču u praktične primene. Izazovnost problema koji se u ovoj oblasti javljaju, praktična primenljivost rezultata naučnog rada i brojne mogućnosti povezivanja sa istraživačima širom sveta, čine informatiku jednom od najatraktivnijih naučnio-istraživačkih oblasti. Doktorske akademske studije informatike predstavljaju najbolji način na koji se ambiciozni i entuzijastični studenti mogu uključiti u tok svetskih istraživanja u ovoj oblasti.

Istraživački rad u oblasti informatike ima dugu tradiciju na Matematičkom fakultetu. Katedra za računarstvo i informatiku posvećena je izvrsnosti u naučnom radu u ovoj oblasti, što potvrđuju brojne publikacije njenih članova u vrhunskim svetskim časopisima i na vrhunskim svetskim konferencijama u nekoliko sepcifičnih oblasti. Studenti koji žele da se profilišu u ozbiljne istraživače u oblasti informatike i da u istraživanju sarađuju sa članovima Katedre, mogu to uraditi upisom doktorskih akademskih studija informatike na Matematičkom fakultetu. U nastavku se nalaze informacije koje mogu pomoći studentima na početku tog puta:

Uslovi prijema na doktorske akademske studije
Tok i struktura studija
Kursevi na doktorskim studijama
Istraživačke oblasti i grupe
Mentorstvo

Doktorske akademske studije Informatike na Matematičkom fakultetu usklađene su sa Pravilnikom o doktorskim studijama Univerziteta u Beogradu.

Uslovi prijema na doktorske akademske studije

Za prijem na doktorske akademske studije informatike važe opšti uslovi upisa na doktorske studije i specifični uslovi vezani za program iz informatike. Kandidati koji konkurišu za upis, moraju ispuniti sve uslove iz oba skupa.

Opšti uslovi upisa su sledeći:

Za doktorske akademske studije mogu konkurisati kandidati koji su završili master akademske studije ili integrisane studije sa najmanje 300 ESPB, odnosno završene najmanje četvorogodišnje studije po propisima koji su važili do stupanja na snagu Zakona.
Potrebno je da kandidati imaju opštu prosečnu ocenu najmanje 8. Kandidati koji imaju opštu prosečnu ocenu manju od 8, ali najmanje 7, mogu konkurisati ako imaju objavljen bar jedan rad na SCI listi iz oblasti za koju se prijavljuju.
Potrebno je poznavanje bar jednog svetskog jezika.

Specifični uslovi su sledeći:

Za doktorske akademske studije iz informatike mogu konkurisati kandidati koji su završili akademske studije ukupnog obima bar 300 ESPB i pri tome ostvarili najmanje 180 ESPB iz matematičkih i računarskih predmeta.
Posebno, kandidati moraju imati ostvareno bar 112 ESPB iz računarskih predmeta i bar 24 ESPB iz matematičkih predmeta.
Potrebna su pisma preporuke najmanje dva nastavnika iz oblasti računarstva koji su zaposleni na fakultetu na kome je kandidat završio master studije i sa kojima je imao aktivnu saradnju. Izuzetno, u slučaju da kandidat iz opravdanih razloga nije u mogućnosti da dobije preporuke iz svoje matične ustanove, mogu se priznati preporuke nastavnika koji su članovi Katedre za računarstvo i informatiku Matematičkog fakulteta sa kojima je kandidat uspostavio saradnju.
Kandidati koji na završenim studijama nisu osvojili bar 240 ESPB iz matematičkih i računarskih predmeta i posebno bar 60 ESPB iz matematičkih predmeta, moraju položiti integrisani prijemni ispit iz matematike i informatike.

Više detalja o upisu i njegovim pravilima, uključujući zvanični konkurs za upis, može se naći ovde.

Tok i struktura studija

Doktorske akademske studije informatike traju tri godine (šest semestara, 180ESPB). Tokom prva tri semestra, studenti se kroz izbor odgovarajućih predmeta pripremaju za istraživanje u odabranoj istraživačkoj oblasti. Studije su koncipirane tako da studentima daju maksimalnu fleksibilnost prilikom izbora sadržaja koje će izučavati. To znači da ne postoje obavezni predmeti za sve studente, već svaki student pojedinačno, u dogovoru sa predmetnim nastavnicima, bira predmete na svojim studijama.

Predmeti se biraju sa spiska datog u odeljku Lista predmeta ovog dokumenta. Dodatno, umesto predmeta sa ovog spiska, studenti mogu u prvom semestru izabrati i jedan predmet sa drugih akreditovanih studijskih programa doktorskih akademskih studija Matematičkog fakulteta.

Student mora dobiti saglasnost predmetnog nastavnika za svaki od predmeta koji upiše.

U odabiru predmeta i koncipiranju svojih doktorskih studija, studentu pomaže odabrani nastavnik-savetnik koga student bira prilikom upisa doktorskih studija. Radi lakšeg odabira predmeta, predmeti su grupisani u pakete predmeta prema naučnim oblastima. Ovi paketi predstavljaju dobru polaznu osnovu koja se po potrebi može modifikovati i prilagoditi potrebama i interesovanjima konkretnog studenta.

Prilikom upisa druge godine studija (trećeg semestra) student bira mentora, u skladu sa odabranom istraživačkom oblašću. Mentor ne mora biti isti nastavnik koji je studentu bio nastavnik-savetnik tokom prve godine studija.

Na kraju trećeg semestra predviđeno je da student, u dogovoru sa svojim mentorom, izabere istraživačku temu kojom će se baviti u nastavku studija. Preostala tri semestra student se, u saradnji i uz konsultacije sa svojim mentorom, bavi istraživačkim radom i radi na svojoj doktorskoj tezi. Detalji procedure za prijavu teme doktorske disertacije dati su u odgovarajućem internom pravilniku Katedre.

Detaljna struktura studija po godinama data je u nastavku.

1. Godina

1. Semestar
	Predmet	Časovi	ESPB
1.	Izborni predmet A1 (sa liste)	4+6	9
2.	Izborni predmet A2 (sa liste)	4+6	9
3.	Izborni predmet B (sa liste ili sa drugog studijskog programa)	4+6	9
4.	Seminarski rad 1	0+2	3
2. Semestar
	Predmet	Časovi	ESPB
1.	Izborni predmet A3 (sa liste)	4+6	9
2.	Izborni predmet A4 (sa liste)	4+6	9
3.	Izborni predmet A5 (sa liste)	4+6	9
4.	Seminarski rad 2	0+2	3
Ukupno		64	60

2. Godina

1. Semestar
	Predmet	Časovi	ESPB
1.	Izborni predmet A6 (sa liste)	4+6	9
2.	Priprema obrazloženja teme	0+15	21
2. Semestar
	Predmet	Časovi	ESPB
1.	Izrada doktorske disertacije 1	0+0	30
Ukupno		25	60

3. Godina

1. Semestar
	Predmet	Časovi	ESPB
1.	Izrada doktorske disertacije 2	0+0	30
2. Semestar
	Predmet	Časovi	ESPB
1.	Izrada doktorske disertacije 3	0+0	30
Ukupno		0	60

Kursevi na doktorskim studijama

Lista predmeta

U ovom odeljku data je lista predmeta koji su akreditovani u okviru doktorskih akademskih studija informatike. Svi predmeti nose 9 ESPB i predviđaju četiri časa aktivne nastave nedeljno, kao i šest časova samostalnog istraživačkog rada.

Nastavnici koji drže nastavu na doktorskim studijama

U ovom odeljku navedeni su nastavnici koji drže nastavu na doktorskim studijama, tj. kod kojih studenti mogu slušati i polagati predmete sa gore navedene liste.

dr Milan Banković
dr Staša Vujičić Stanković
prof. dr Milena Vujošević Janičić
dr Jelena Graovac
prof. dr Predrag Janičić
dr Aleksandar Kartelj
dr Jovana Kovačević
prof. dr Saša Malkov
dr Mirjana Maljković
dr Vesna Marinković
prof. dr Miroslav Marić
prof. dr Filip Marić
prof. dr Nenad Mitić
dr Stefan Mišković
prof. dr Mladen Nikolić
dr Nina Radojičić Matić
dr Danijela Simić
dr Sana Stojanović Đurđević
prof. dr Vladimir Filipović

Više detalja o navedenim nastavnicima, njihovim kompetencijama kao i predmetima za koje su zaduženi mogu se naći ovde.

Istraživačke oblasti i grupe

Na Matematičkom fakultetu postoji nekoliko istraživačkih grupa koje se uspešno bave naučnim radom i ostvaruju značajne rezultate u različitim oblastima računarstva. Studenti doktorskih studija se tokom svojih studija, u zavisnosti od svojih interesovanja, uključuju u rad ovih grupa i kroz saradnju sa drugim istraživačima, profesorima i drugim kolegama studentima, prave svoje prve korake u svetu nauke.

Više informacija o postojećim istraživačkim grupama u oblasti računarstva na Matematičkom fakultetu mogu se naći na sledećim lokacijama:

Mentorstvo

Mentor na doktorskim akademskim studijama je ekspert za određenu naučnu oblast u kojoj je postigao značajne naučne rezultate. Uloga mentora je da pomaže kandidatu usmeravajući ga u upoznavanju naučne oblasti kojom će se kandidat baviti tokom izrade doktorske disertacije.

Kako sam izbor naučne oblasti nije jednostavan zadatak, kandidatu na početku doktorskih studija u tom izboru i sastavljanju plana studija pomaže nastavnik-savetnik koji može, a ne mora biti budući mentor. Nakon što je kandidat izabrao naučnu oblast kojom će se baviti, dogovara se o mentorstvu sa jednim od nastavnika sa Katedre koji mogu biti mentori. Mentor pomaže kandidatu u upoznavanju sa oblašću kroz pomoć u izboru kurseva na doktorskim studijama i kroz druge vidove savetovanja. Mentor pomaže kandidatu i u izboru teme disertacije i pruža mu savete vezane za probleme u toku izrade disertacije.

Preciznija uputstva vezana za izbor nastavnika-savetnika, mentora i prijavu disertacije mogu se naći ovde.

Mentori na doktorskim studijama mogu biti sledeći nastavnici Katedre za računarstvo i informatiku:

dr Milan Banković
dr Staša Vujičić Stanković
prof. dr Milena Vujošević Janičić
dr Jelena Graovac
prof. dr Predrag Janičić
dr Aleksandar Kartelj
dr Jovana Kovačević
prof dr. Saša Malkov
dr Vesna Marinković
prof dr. Miroslav Marić
prof dr. Filip Marić
prof dr. Nenad Mitić
dr Stefan Mišković
prof. dr Mladen Nikolić
dr Nina Radojičić Matić
prof. dr Vladimir Filipović

Više detalja o navedenim nastavnicima i njihovim kompetencijama mogu se naći ovde.