Катедра за

Рачунарство и информатику

Докторске студије

Информатику као стручну и научну дисциплину карактерише изразито широк спектар примена и изузетна брзина развоја. Један од главних стубова оваквог развоја ове области је интензивна глобална научна делатност чији се резултати брзо претачу у практичне примене. Изазовност проблема који се у овој области јављају, практична применљивост резултата научног рада и бројне могућности повезивања са истраживачима широм света, чине информатику једном од најатрактивнијих научнио-истраживачких области. Докторске академске студије информатике представљају најбољи начин на који се амбициозни и ентузијастични студенти могу укључити у ток светских истраживања у овој области.

Истраживачки рад у области информатике има дугу традицију на Математичком факултету. Катедра за рачунарство и информатику посвећена је изврсности у научном раду у овој области, што потврђују бројне публикације њених чланова у врхунским светским часописима и на врхунским светским конференцијама у неколико сепцифичних области. Студенти који желе да се профилишу у озбиљне истраживаче у области информатике и да у истраживању сарађују са члановима Катедре, могу то урадити уписом докторских академских студија информатике на Математичком факултету. У наставку се налазе информације које могу помоћи студентима на почетку тог пута:

Услови пријема на докторске академске студије
Ток и структура студија
Курсеви на докторским студијама
Истраживачке области и групе
Менторство

Докторске академске студије Информатике на Математичком факултету усклађене су са Правилником о докторским студијама Универзитета у Београду.

Услови пријема на докторске академске студије

За пријем на докторске академске студије информатике важе општи услови уписа на докторске студије и специфични услови везани за програм из информатике. Кандидати који конкуришу за упис, морају испунити све услове из оба скупа.

Општи услови уписа су следећи:

За докторске академске студије могу конкурисати кандидати који су завршили мастер академске студије или интегрисане студије са најмање 300 ЕСПБ, односно завршене најмање четворогодишње студије по прописима који су важили до ступања на снагу Закона.
Потребно је да кандидати имају општу просечну оцену најмање 8. Кандидати који имају општу просечну оцену мању од 8, али најмање 7, могу конкурисати ако имају објављен бар један рад на СЦИ листи из области за коју се пријављују.
Потребно је познавање бар једног светског језика.

Специфични услови су следећи:

За докторске академске студије из информатике могу конкурисати кандидати који су завршили академске студије укупног обима бар 300 ЕСПБ и при томе остварили најмање 180 ЕСПБ из математичких и рачунарских предмета.
Посебно, кандидати морају имати остварено бар 112 ЕСПБ из рачунарских предмета и бар 24 ЕСПБ из математичких предмета.
Потребна су писма препоруке најмање два наставника из области рачунарства који су запослени на факултету на коме је кандидат завршио мастер студије и са којима је имао активну сарадњу. Изузетно, у случају да кандидат из оправданих разлога није у могућности да добије препоруке из своје матичне установе, могу се признати препоруке наставника који су чланови Катедре за рачунарство и информатику Математичког факултета са којима је кандидат успоставио сарадњу.
Кандидати који на завршеним студијама нису освојили бар 240 ЕСПБ из математичких и рачунарских предмета и посебно бар 60 ЕСПБ из математичких предмета, морају положити интегрисани пријемни испит из математике и информатике.

Више детаља о упису и његовим правилима, укључујући званични конкурс за упис, може се наћи овде.

Ток и структура студија

Докторске академске студије информатике трају три године (шест семестара, 180ЕСПБ). Током прва три семестра, студенти се кроз избор одговарајућих предмета припремају за истраживање у одабраној истраживачкој области. Студије су конципиране тако да студентима дају максималну флексибилност приликом избора садржаја које ће изучавати. То значи да не постоје обавезни предмети за све студенте, већ сваки студент појединачно, у договору са предметним наставницима, бира предмете на својим студијама.

Предмети се бирају са списка датог у одељку Листа предмета овог документа. Додатно, уместо предмета са овог списка, студенти могу у првом семестру изабрати и један предмет са других акредитованих студијских програма докторских академских студија Математичког факултета.

Студент мора добити сагласност предметног наставника за сваки од предмета који упише.

У одабиру предмета и конципирању својих докторских студија, студенту помаже одабрани наставник-саветник кога студент бира приликом уписа докторских студија. Ради лакшег одабира предмета, предмети су груписани у пакете предмета према научним областима. Ови пакети представљају добру полазну основу која се по потреби може модификовати и прилагодити потребама и интересовањима конкретног студента.

Приликом уписа друге године студија (трећег семестра) студент бира ментора, у складу са одабраном истраживачком облашћу. Ментор не мора бити исти наставник који је студенту био наставник-саветник током прве године студија.

На крају трећег семестра предвиђено је да студент, у договору са својим ментором, изабере истраживачку тему којом ће се бавити у наставку студија. Преостала три семестра студент се, у сарадњи и уз консултације са својим ментором, бави истраживачким радом и ради на својој докторској тези. Детаљи процедуре за пријаву теме докторске дисертације дати су у одговарајућем интерном правилнику Катедре.

Детаљна структура студија по годинама дата је у наставку.

1. Година

1. Семестар
	Предмет	Часови	ЕСПБ
1.	Изборни предмет А1 (са листе)	4+6	9
2.	Изборни предмет А2 (са листе)	4+6	9
3.	Изборни предмет Б (са листе или са другог студијског програма)	4+6	9
4.	Семинарски рад 1	0+2	3
2. Семестар
	Предмет	Часови	ЕСПБ
1.	Изборни предмет А3 (са листе)	4+6	9
2.	Изборни предмет А4 (са листе)	4+6	9
3.	Изборни предмет А5 (са листе)	4+6	9
4.	Семинарски рад 2	0+2	3
Укупно		64	60

2. Година

1. Семестар
	Предмет	Часови	ЕСПБ
1.	Изборни предмет А6 (са листе)	4+6	9
2.	Припрема образложења теме	0+15	21
2. Семестар
	Предмет	Часови	ЕСПБ
1.	Израда докторске дисертације 1	0+0	30
Укупно		25	60

3. Година

1. Семестар
	Предмет	Часови	ЕСПБ
1.	Израда докторске дисертације 2	0+0	30
2. Семестар
	Предмет	Часови	ЕСПБ
1.	Израда докторске дисертације 3	0+0	30
Укупно		0	60

Курсеви на докторским студијама

Листа предмета

У овом одељку дата је листа предмета који су акредитовани у оквиру докторских академских студија информатике. Сви предмети носе 9 ЕСПБ и предвиђају четири часа активне наставе недељно, као и шест часова самосталног истраживачког рада.

Наставници који држе наставу на докторским студијама

У овом одељку наведени су наставници који држе наставу на докторским студијама, тј. код којих студенти могу слушати и полагати предмете са горе наведене листе.

др Милан Банковић
др Сташа Вујичић Станковић
проф. др Милена Вујошевић Јаничић
др Јелена Граовац
проф. др Предраг Јаничић
др Александар Картељ
др Јована Ковачевић
проф. др Саша Малков
др Мирјана Маљковић
др Весна Маринковић
проф. др Мирослав Марић
проф. др Филип Марић
проф. др Ненад Митић
др Стефан Мишковић
проф. др Младен Николић
др Нина Радојичић Матић
др Данијела Симић
др Сана Стојановић Ђурђевић
проф. др Владимир Филиповић

Више детаља о наведеним наставницима, њиховим компетенцијама као и предметима за које су задужени могу се наћи овде.

Истраживачке области и групе

На Математичком факултету постоји неколико истраживачких група које се успешно баве научним радом и остварују значајне резултате у различитим областима рачунарства. Студенти докторских студија се током својих студија, у зависности од својих интересовања, укључују у рад ових група и кроз сарадњу са другим истраживачима, професорима и другим колегама студентима, праве своје прве кораке у свету науке.

Више информација о постојећим истраживачким групама у области рачунарства на Математичком факултету могу се наћи на следећим локацијама:

Менторство

Ментор на докторским академским студијама је експерт за одређену научну област у којој је постигао значајне научне резултате. Улога ментора је да помаже кандидату усмеравајући га у упознавању научне области којом ће се кандидат бавити током израде докторске дисертације.

Како сам избор научне области није једноставан задатак, кандидату на почетку докторских студија у том избору и састављању плана студија помаже наставник-саветник који може, а не мора бити будући ментор. Након што је кандидат изабрао научну област којом ће се бавити, договара се о менторству са једним од наставника са Катедре који могу бити ментори. Ментор помаже кандидату у упознавању са облашћу кроз помоћ у избору курсева на докторским студијама и кроз друге видове саветовања. Ментор помаже кандидату и у избору теме дисертације и пружа му савете везане за проблеме у току израде дисертације.

Прецизнија упутства везана за избор наставника-саветника, ментора и пријаву дисертације могу се наћи овде.

Ментори на докторским студијама могу бити следећи наставници Катедре за рачунарство и информатику:

др Милан Банковић
др Сташа Вујичић Станковић
проф. др Милена Вујошевић Јаничић
др Јелена Граовац
проф. др Предраг Јаничић
др Александар Картељ
др Јована Ковачевић
проф др. Саша Малков
др Весна Маринковић
проф др. Мирослав Марић
проф др. Филип Марић
проф др. Ненад Митић
др Стефан Мишковић
проф. др Младен Николић
др Нина Радојичић Матић
проф. др Владимир Филиповић

Више детаља о наведеним наставницима и њиховим компетенцијама могу се наћи овде.