Зашто да студирам информатику на МатФ-у?
Често постављана питања будућих студената
Питање: Чиме се баве рачунарство и информатика?
Одговор: Рачунарство и информатика чине научну и стручну област која се бави
израчунавањима и њиховим применама, структурама података, алгоритмима и
њиховим имплементацијама, репрезентовањем, похрањивањем и обрадом
информација и слично. (Термини рачунарство и информатика одговарају терминима
"computer science" и "informatics" на енглеском, често се користе као синоними,
а некад се сматра да је информатика шира област од рачунарства.)
Дакле, рачунарство и информатика су много више од програмирања и развоја софтвера: информатичари се баве анализом проблема, дизајнирањем решења, имплементирањем дизајнираних решења, проверавањем исправности програма, анализом сложености програма, обрадом података, развојем теоријских модела, научним применама, применама у технологији, у индустрији забаве, итд. Вероватно нема области људске делатности која је последњих деценија доживела такву експанзију као информатика – данас је информатика присутна скоро свугде а информатичка писменост постала је неопходност. Све науке и технологија се суштински ослањају на информатику, а многе земље свој развој заснивају управо на прогресу у информатичким пољима.
Питање: Зашто да студирам информатику?
Одговор: Ако вас привлаче рачунари и програмирање, добро је да студирате
информатику јер је, по свим анализама, то област из које ће стручњаци бити
најтраженији и најбоље плаћени много наредних година. Тренутно је у Србији
потражња за информатичарима знатно већа од понуде на тржишту рада и то је
вероватно једина таква високостручна област у Србији. Већ годинама се повећава
број информатичких компанија у Србији, интентзивно расту производња и извоз
софтвера и компаније су у сталној потрази за квалитетним програмерима.
Питање: Зашто да студирам информатику на Универзитету у Београду?
Одговор: Постоји велики број разлога за студирање на Универзитету у Београду и на МатФ-у. Неки од њих су:
- Универзитет у Београду се на престижној шангајској листи налази међу најбољих 500 универзитета на свету.
- Универзитет у Београду је најстарија и најугледнија високошколска установа у Србији.
- Универзитет у Београду и МатФ у свом раду нису вођени профитом, већ изврсношћу у наставном и научном раду.
Питање: Зашто да на Универзитету у Београду студирам информатику баш на МатФ-у?
Одговор:
- Студије информатике на МатФ-у су динамичне и стално се прилагођавају савременим потребама.
- Савремености студија информатике на МатФ-у доприноси богата сарадња са информатичким компанијама.
- Нема незапослених информатичара који су завршили МатФ. У скоро свим огласима за информатичке послове - информатичари са МатФ-а су на врху листе пожељних кандидата.
- Студије информатике на МатФ-у су по свом квалитету у самом врху у Србији, а и шире.
- Квалитетно математичко и алгоритамско образовање које се стиче на МатФ-у предуслов је за успешност у свим информатичким областима.
- Рачунарство и информатика се на МатФ-у изучавају и предају више од 50 година.
- Катедра за рачунарство на МатФ-у има најдужу традицију, једна је од најбројнијих информатичких катедра у Србији и чине је - у наставном и научном смислу - веома успешни наставници и асистенти. Просек година наставника (професора) мањи је од 45 година. Катедра је у родном смислу уравнотежена - има приближно једнак број мушких и женских чланова.
Питање: Колико је тешко уписати се на студије информатике на МатФ-у?
Одговор: Интересовање за студије информатике на МатФ-у је већ годинама веома велико. Године 2014. МатФ је био најпожељнији факултет у Србији -- у јунском уписном року пријавило се 1019 кандидата за 395 расположивих места, од чега 672 за 221 расположиво место на информатичким смеровима. У јуну 2016. године за 120 расположивих места на И-смеру пријавило се 556 кандидата, чиме је И-смер био други најпожељнији студијски програм на Универзитету у Београду (после психологије), а вероватно и у Србији. Доња граница за упис на смер Информатика обично је око 75 бодова (а нешто мања за самофинансирајуће студије), што је могуће остварити ако имате солидан успех и солидно урадите пријемни испит.
Питање: Како изгледа пријемни за информатичке студије на МатФ-у?
Одговор: Пријемни на МатФ-у састоји се од математичког теста који је заједнички
за све смерове. Детаљи о пријемном испиту и припремама, као и примери
пријемних испита, могу се наћи на веб страни МатФ-а.
Питање: Колико је тешко завршити студије информатике на МатФ-у?
Одговор: Да бисте завршили студије информатике потребно је да редовно и вредно
радите све време студирања. Награда која долази на крају је висококвалитетно
знање и престижна диплома са којом ћете наћи посао који Вам одговара.
Питање: Колико информатичких смерова постоји на МатФ-у?
Одговор: Постоје два информатичка смера на МатФ-у: смер "Рачунарство и
информатика" на модулу "Математика" (популарно "Р смер") и смер
"Информатика" (популарно "И смер").
Питање: У чему је разлика између смера "Р" и смера "И"?
Одговор: Смер "Р" је информатички смер са дугом традицијом. Основан је 1982.
године и у међувремену је неколико пута реформисан. Након дипломирања на
смеру "Р" добија се звање математичара за рачунарство и информатику. На
смеру "Р" добија се обимно знање и из области математике и из области
информатике (око 60% садржаја је из области математике, а око 35% из области
информатике). Са овим звањем можете радити као информатичар или као
математичар, или као професор математике или информатике у основној или
средњој школи.
Смер "И" настао је релативно недавно (2005. године) и дизајниран је у складу са сличним студијама на водећим универзитетима у западној Европи и у САД. Након дипломирања на смеру "И" добија се звање информатичара. На смеру "И" добија се обимно знање и из области информатике и из области математике (око 65% садржаја је из области информатике, а око 35% из области математике). Са овим звањем можете радити као информатичар (али не и као професор математике или информатике у основној или средњој школи).
На МатФ-у постоје јединствене докторске студије информатике и њих могу да упишу и они који су завршили мастер студије на Р смеру и они који су завршили мастер студије на И смеру.
Питање: Колико трају студије информатике на МатФ-у?
Одговор: Основне студије и на смеру "Р" и на смеру "И" трају четири године.
Након тога, могу да се упишу мастер студије које трају годину дана, а онда
докторске студије које трају три године. [Напомена: донедавно, смер "И" је
трајао три године на основним студијама и две године на мастер студијама.
Од 2015. године, оба смера трају 4+1 годину.]
Питање: Зашто је И смер променио формат са 3+2 на 4+1 и да ли је тиме
промењен избор и садржај предмета?
Одговор: Преласком на нови формат незнатно је промењен (унапређен) скуп и
садржај предмета када се гледа целина петогодишњих студија. Иако је
формат 3+2 веома популаран (па и доминантан) у многим земљама, на Универзитету
у Београду није заживео, те је зато одлучено да И смер, због боље
компатибилности са другим смеровима и другим факултетима, пређе на формат 4+1.
Питање: Ко предаје информатичке предмете на МатФ-у?
Одговор: Информатичке предмете на МатФ-у држе чланови Катедре за рачунарство и информатику. Катедра постоји од 1987. године и у 2019/2020 академској години има педесет чланова. Чланови Катедре објављују научне радове у водећим светским
часописима, учесници су националних и међународних пројеката, сарађују са
бројним истраживачима и истраживачким институцијама у земљи и иностранству,
учесници су водећих међународних конференција и организатори значајних научних
скупова одржаних у Београду. Детаљи се могу наћи на веб странама Факултета,
Катедре и личним странама наставника.
Питање: Какав је избор предмета на информатичким студијама на МатФ-у и да ли
ћу добити довољно практичних знања?
Одговор: Избор предмета на информатичким студијама прављен је изузетно
пажљиво и у складу са програмима водећих светских универзитета и препорукама
угледне међународне асоцијације ACM (Association for Computing Machinery).
Информатичко образовање које се добија на МатФ-у је академско образовање
које широко и дубоко покрива скоро све области рачунарства, од фундаменталних
теоријских до практичних знања (укључујући велики број програмских језика,
алата и технологија). Тестови и испити из програмирања полажу се на рачунарима
већ у првом семестру студија (тада - на програмском језику C). Информатичко
образовање које се добија на МатФ-у дизајнирано је тако да свако ко заврши
студије може у релативно кратком времену да се прилагоди било којим практичним
задацима. Поред стандардних академских курсева, студенти И смера на старијим
годинама могу да имају и стручне курсеве (који чине део њихових студија),
а које држе или су држале водеће информатичке компаније као, на пример, IBM,
Microsoft и Oracle.
Питање: Да ли Катедра за рачунарство негује и друге облике сарадње са
информатичким компанијама?
Одговор: Информатичке компаније, поред стручних курсева, често држе предавања
на стручним трибинама Катедре, држе гостујућа предавања у оквиру стандардних
курсева, нуде теме за мастер радове, студентима нуде стручне праксе, оглашавају
понуде за посао на студентском серверу итд.
Приказ, из студентског угла, једног састанка представника ИТ компанија и Катедре за рачунарство и информатику, можете прочитати овде.
Питање: Шта још одликује студије информатике на МатФ-у?
Одговор:
- Значајан део потребне литературе је расположив у електронском облику и бесплатан
- Вежбе из већине информатичких предмета држе се у релативно малим групама, углавном у добро опремљеним рачунарским учионицама
- Неке испите студенти могу да полажу на личним рачунарима
- Студенти могу да пријављују испите путем интернета, без чекања
Питање: По чему се разликују студије информатике на МатФ-у, од студија на другим факултетима?
Одговор: Студије информатике на МатФ-у карактеришу, пре свега, јаке основе у алгоритмици и математици - неопходне за све области информатике. Студенти који заврше студије информатике способни су да се баве и најизазовнијим информатичким пословима.
Питање: Где раде некадашњи студенти МатФ-а који су завршили информатичке студије?
Одговор: Већина ради у водећим информатичким компанијама (и другим компанијама
које имају информатичка одељења) у Србији, неки раде у водећим компанијама у
иностранству, неки су на последипломским студијама на водећим иностраним
универзитетима, а неки од најбољих раде као асистенти и наставници на
Универзитету у Београду.
Питање: Све у свему, да ли да упишем информатичке студије на МатФ-у?
Одговор: Уколико мислите да ће Вам рад на рачунару и програмирање бити забавни
и интересантни, уколико имате добро математичко предзнање, уколико сте вредни,
марљиви и жељни квалитетног знања, уколико желите да једног дана радите на
добро плаћеним и изазовним информатичким пословима или да се бавите
информатиком као науком, у Србији или иностранству, одговор је -- да,
упишите студије информатике на МатФ-у!
Додатне информације за будуће студенте Математичког факултета могу се наћи овде: http://www.matf.bg.ac.rs/m/30/za-buduce-studente/
