Докторске студије

Информатику као стручну и научну дисциплину карактерише изразито широк спектар примена и изузетна брзина развоја. Један од главних стубова оваквог развоја ове области је интензивна глобална научна делатност чији се резултати брзо претачу у практичне примене. Изазовност проблема који се у овој области јављају, практична применљивост резултата научног рада и бројне могућности повезивања са истраживачима широм света, чине информатику једном од најатрактивнијих научноистраживачких области. Докторске академске студије информатике представљају најбољи начин на који се амбициозни и ентузијастични студенти могу укључити у ток светских истраживања у овој области.

Истраживачки рад у области информатике има дугу традицију на Математичком факултету. Катедра за рачунарство и информатику посвећена је изврсности у научном раду у овој области, што потврђују бројне публикације њених чланова у врхунским светским часописима и на врхунским светским конференцијама у неколико специфичних области. Студенти који желе да се профилишу у озбиљне истраживаче у области информатике и да у истраживању сарађују са члановима Катедре, могу то урадити уписом докторских академских студија информатике на Математичком факултету. У наставку се налазе информације које могу помоћи студентима на почетку тог пута:

• Услови пријема на докторске академске студије
• Ток и структура студија
• Курсеви на докторским студијама
• Истраживачке области и групе
• Менторство

Докторске академске студије Информатике на Математичком факултету изводе се у складу са Правилником о докторским студијама Математичког факултета (усвојен 03.07.2026. године, примењује се од школске 2026/2027. године) и Правилником о докторским студијама Универзитета у Београду (Гласник Универзитета у Београду бр. 191/16, 212/19, 215/20, 217/20, 228/21, 230/21, 241/22 и 259/24; незванични пречишћени текст, април 2025). Упис, праћење студија и поступак пријаве, оцене и одбране докторске дисертације на нивоу Математичког факултета води Комисија за студије трећег степена.

Услови пријема на докторске академске студије

Услови уписа, потребна документа, рокови, интервју и школарина дефинисани су Правилником о докторским студијама Математичког факултета и конкурсом Универзитета у Београду за текућу школску годину. Све информације о упису, водичи за пријаву, интервју и упис, обрасци и текст конкурса налазе се на страници Математичког факултета Упис на докторске академске студије.

Поред општих услова (завршене основне и мастер академске студије у обиму од најмање 300 ЕСПБ и општа просечна оцена најмање 8), за студијски програм Информатика посебни услови конкурса прописују потребан број ЕСПБ из рачунарских и математичких предмета на претходним студијама и два писма препоруке наставника из области рачунарства. Сви кандидати имају квалификациони интервју, осим кандидата који испуњавају услове за ослобађање предвиђене конкурсом.

Ток и структура студија

Докторске академске студије информатике трају три године (шест семестара, 180 ЕСПБ). Током прва три семестра, студенти се кроз избор одговарајућих предмета припремају за истраживање у одабраној истраживачкој области. Студије су конципиране тако да студентима дају максималну флексибилност приликом избора садржаја које ће изучавати. То значи да не постоје обавезни предмети за све студенте, већ сваки студент појединачно, у договору са предметним наставницима, бира предмете на својим студијама.

Предмети се бирају са листе акредитованих предмета студијског програма. Додатно, уместо предмета са те листе, студенти могу у првом семестру изабрати и један предмет са других акредитованих студијских програма докторских академских студија Математичког факултета.

Студент мора добити сагласност предметног наставника за сваки од предмета који упише.

При избору предмета и планирању докторских студија студенту помаже ментор студија, наставник Катедре кога студент предлаже приликом уписа. Пре уписа предмета који се полажу код ментора докторске дисертације студент добија и потенцијалног ментора, са којим даље планира истраживање и припрема пријаву теме. Улоге ментора студија, потенцијалног ментора и ментора докторске дисертације, као и годишњи план рада који одобрава Комисија за студије трећег степена, уређени су Правилником о докторским студијама Математичког факултета (чланови 23, 24 и 28) и описани у интерном правилнику Катедре. Ради лакшег одабира предмета, за поједине научне области истраживачке групе су препоручиле пакете предмета. Ови пакети представљају добру полазну основу која се по потреби може модификовати и прилагодити потребама и интересовањима конкретног студента.

На крају трећег семестра предвиђено је да студент, у договору са својим потенцијалним ментором, изабере истраживачку тему којом ће се бавити у наставку студија. Преостала три семестра студент се, у сарадњи и уз консултације са својим ментором, бави истраживачким радом и ради на својој докторској дисертацији. Поступак пријаве, оцене и одбране докторске дисертације уређен је Правилником о докторским студијама Математичког факултета (чланови 34–57), а начин на који Катедра разматра пријаву теме описан је у интерном правилнику Катедре.

Курсеви на докторским студијама

Детаљна структура студија по годинама (распоред изборних предмета, семинарских радова, припреме образложења теме и израде докторске дисертације по семестрима) и листа акредитованих предмета са спецификацијом сваког предмета налазе се на страници Математичког факултета Докторске студије – Информатика.

Наставници који држе наставу на докторским студијама

Наставу на докторским студијама информатике држе сви наставници Катедре за рачунарство и информатику у звању доцента, ванредног професора и редовног професора. Актуелни списак налази се на страници Чланови Катедре.

Истраживачке области и групе

Студенти докторских студија се током својих студија, у зависности од својих интересовања, укључују у рад истраживачких група Катедре и кроз сарадњу са другим истраживачима, професорима и другим колегама студентима, праве своје прве кораке у свету науке. Кандидати већ приликом пријаве на конкурс, у обрасцу „Научна област, истраживачка група и ментор студија“, наводе истраживачку групу и једног до два наставника Катедре са којима би желели да сарађују, па препоручујемо да се са наставником из области која их занима повежу пре пријаве. Списак и опис истраживачких група налазе се на страници Истраживачке групе.

Менторство

Током докторских студија студент има три врсте ментора, у различитим фазама студија. Ментор студија је наставник Катедре који студента прати током прве две године: помаже му у избору предмета, саставља са њим годишњи план рада и уводи га у методологију научноистраживачког рада. Студент га предлаже приликом уписа, а именује га Комисија за студије трећег степена. Потенцијални ментор је наставник са којим студент, када се определи за научну област, планира истраживање, формулише тему и припрема пријаву теме докторске дисертације. Именује га Комисија за студије трећег степена пре уписа предмета који се полажу код ментора дисертације, а то може, али не мора, бити исти наставник који је био ментор студија. Ментор докторске дисертације одређује се одлуком Наставно-научног већа приликом прихватања теме, по правилу је то дотадашњи потенцијални ментор, и он води студента током израде и одбране дисертације. Услове које ментор мора да испуњава и највећи број студената које може истовремено да води прописује Правилник о докторским студијама Математичког факултета (чланови 24 и 31–33).

Ментори студија на докторским академским студијама Информатике могу бити следећи наставници Катедре за рачунарство и информатику (списак према обрасцу „Научна област, истраживачка група и ментор студија“ за школску 2026/2027. годину, уз истраживачку групу сваког наставника):